Back to school after ten years

19:58:00 Moj mali kutak 16 Comments

Jutro je. 6:30h. Zvoni alarm. Jedan, pa drugi, pa tereći i nastaje tajac. Kroz san se čuje nevoljno ustajanje iz kreveta. Za njim dolazi zvuk mrzovoljnok okretanja u krevetu i mrmljanje "Koliko je sati?". Otvariše se vrata od sobe, a malo poslije i zatvoriše. Uzimam telefon i nevoljno ustajem iz kreveta. Vrata se, ponovno otvoriše. Uzela sam odijelo i otišla do toaleta. Spremna za školu vraćam se po stvari.

- Daj mi još 5 minuta.
- Hajde požuri zakasnićemo. Znaš da ne znamo ni kako doći do škole.

Prvi dan u novom gradu. Daleko od svih i svega. Dijete sa sela. Po prvi puta samostalno i primorano da brzo odraste.

Pred samim ulazom u školu nikoga nije bilo. Da, prošlo je pola osam. Već smo trebale biti u učionicama. Pored toga što me noga, još uvijek, boljela ona je morala da kasni. Uspjela sam da ubrzam korake i uz bolove da se popnem na treći sprat. 

Tu su me dočekali ogromi hodnici. Do pola plavi od pola bijeli zidovi. Duple stepenice i dvije table naspram njih nalijepljene na veh zidova. 

<--- Saobraćajna i elektro škola                                               Tehnička i građevinska škola ----->



Stajala sam između natpisa i sve što sam znala bilo je da nije saobraćajna i elektro škola. Izostala sam sa upisa, izostala sam i sa posjete školi. Sa svega sam izostala samo zbog glupog gipsa na nozi. Bila sam toliko bijesna na sebe. Bijesna na nju što uvijek hisretiše i nikada ne može da uradi nešto na vrijeme. I opet sam bila bijesna na sebe jer sam željela da joj izađem u susret, a ona to nije znala da cijeni. I uvijek je tako od kako znam za nju. 

Prilazi mi niža, plava, srednjih godina, ženska osoba sa plavim mantilom i nekim papirom u ruci.

- Koga vi trebate? Ovdje je zabranjeno stajati u vrijeme nastave.
- Ovaj... ja se izvinjavam... - tužno sam pogledala u pod ne znajući šta da kažem. Nisam znala ni koga trebam ni gdje trebam.
- Jesi zakasnila na čas?
- DA! - trgla sam se kao iz najdubljeg sna.
- Pa šta si upisala?
- Mašinstvo. - to je bilo sve što sam znala i bila sam srećna jer se žena okrenula i rekla mi da pođem za njom.

Stala je pored jednih vrata. Pokucala i ušla. Poslije par sekundi pojavio se čovjek. Visok, crn, srednjih godina u elegantnom izdanju. 

- Jesi ti moja? - obratio mi se.
Ćutala sam jer nisam znala ni ko je on ni šta je on ni kome pripadam. 
- Kako ste odma svi zaboravili gdje ste se upisivali?! Gdje ste dolazili. Jesam vam lijepo rekao da ćemo se ovdje naći i u septembru?
- Ali ja... 

Mama mi je već rekla gdje se nalazi moja škola i kako da dođem do nje. Ali mi nije rekla u kojoj je učionici ispunjavala formular i šta im je ovaj "fini" gospodin rekao. 

Okrenuo se i ušao. Kada sam se pojavila na vratima poželjela sam da se ona ploča otvori. Prešla sam pogledom preko učenika koji su već sjedili. Jedva da sam vidjela koje ženko lice. Napokon neko poznat. Ugledala sam mog rođaka i prišla da sjednem pored njega jer je bilo jedno mjesto prazno. 

Oni su već zapisali raspored, upoznali se sa razredniko i mogli smo kući. Uzela sam raspored od rođaka i pitala ga o čemu su pričali. Sve što mi je rekao bilo je da nema pojma i  da još spava. 

Ok bar imam raspored. Sretna i zadovoljna polako sam krenula kući jer su se svi razišli i očito da niko nije bio raspoložen za komunikaciju. 

Ovo nije kraj drame. Ona tek počinje. Ako mislite da ne može biti gore, i te kako može. I da, da se vratim na dio kada sam poželjela da propadnem u zemlju. U mom odjeljenju tog dana bilo je 23 dječaka i samo nas 6 djevojčica. I sad zamislite mene, stidljivu djevojčicu, na vratima kako se borim sa svim tim pogledima. Strašno! I danas kada se prisjetim pocrvenim od stida što sam kasnila i nisam uspjela da se "stopim" sa ostalima pa da ne moram trpiti sve te poglede. Inače, još uvijek sam stidljiva i mrzim kada svi gledaju u mene i kada moram da budem centar pažnje. 

No da se mi vratimo na utorak i moj drugi dan u školi. Obzirom da smo prvi dan u novoj školi i da nismo upoznati sa predmetima i što nam treba za koji predmet sve što sam nosila bila je jedna sveska, olovka i gumica. Časovi, srećom, nisu dugo trajali. Tek toliko da se predstavimo i da nam kažu šta nam treba za taj predmet i šta se očekuje od nas.

Došao je utorak, malo smo ranije pred školom ali ni ovaj puta nije bilo nikoga. Na svu sreću na hodnicima su bili đaci i već mi je bilo lakše. Sva sretna što ne kasnim krenula sam na treći sprat. Dočekala me gomila nepoznatih lica. Svi su nekuda trčali, sa nekim pričali, sa nekim se tukli, sa nekim svađali ali meni ni jednog poznatog lika. 

I da, već možete da naslutite. Svi su nestali. Ostala sam sama u hodniku. Jako uzbudljiv prizor. 


I tako sam krenula do onih vrata gdje smo bili prethodni dan. No, bila su zaključana. Ok! Skontala sam. Kabinetska nastava. Onda sam krenula od vrata do vrata. Na svim vratima su bili brojevi, ali ni na jednim nije pisalo za šta je kabinet.

I opet ona teta. Sa blagim osmjehom na licu prilazi mi i pita me šta imam prvi čas. Odvela me do kabineta i opet ista stvar od juče svi "BULJE" u mene. Ovaj horor je trajao cijelu sedmicu samo zato jer je mene bilo sramota da pitam profesore koji kabinet je za koji predmet. Ali ja sam sebi svaki dan na rasporedu pisala broj kabineta u kome smo imali koji čas.



I taman se ponadam došao je petak. Čas književnosti. Ja sva srećna što ne kasnim. Što znam gdje taj kabinet, jer je ostao samo još on, od svih silnih, koji nismo posjetili. Kad... vrata zaključana.

I opet ja sva izgubljena gledam u ona vrata. Tražim onu tetu sa hodnika da bi mi ona na kraju rekla:
- On ulazi u trenutku kada zvoni za nastavu a ne kao svi profesori (jer svi ostali su dolazili 5 minuta poslije zvona) i zaključa vrata za sobom. Pa ko je došao došao je ostalima nema ulaza. Ali pokucaću  pa ću ga zamoliti da te pusti. 

U međuvremenu dođu još 3 momka iz mog odjeljenja koji su takođe "zakasnil". I pokuca ona. Na vratima se pojavi puniji čovjek, sijed, sa naočalama na vrhu nosa sav ljut. Ona mu objasni da smo prva godina i da nismo još upoznati sa njegovim principom rada. I hajde pusti on nas u učionicu. Mi svi sretni krenuli na prazna mjesta kada iza nas se začu gromoviti glas:

- Kuda vi!? Vratite se ovdje ispred table. Ne možete vi tako kako vi hoćete. 

Mi onako uplašeni vraćamo se ispred table. On pomjera dva stola prema tabli, a đake koji su tu sedjeli šalje na prazna mjesta. Za te stolove postavlja nas i naređuje nam da kaznu sjedimo tu, da budemo najbolji đaci  u odjeljenju i da, za sledeći čas, u svesku napišemo 100x "Neću više kasniti!".


Ako mislite da se šalio nije. Sledećeg petka nam je tražio sveske da pogleda. Oni što nisu napisali dobili su još 100x, a svi ostali smo dobili da pročitamo "Prolom" od Branka Ćopića u roku od mjesec dana i da u drugu svesku, ne prepričamo, već napišemo imena likova i stranice na kojima se oni pominju. 

I tako sam ja odlučila da postanem najbolji đak u odjeljenju i da neću više nikada kasniti u školu.

Nadam se da ste uživali u čitanju i da ste se nasmijali mojim blamažama a ja vas ljubim do sledećeg pisanja!
Danny!

16 коментара:

  1. Divan post!Za one lakove što si me pitala javi mi se na mail : anastasjamilic@gmail.com <3

    ОдговориИзбриши
  2. Odlican post,obozavam ovakve vrste postova pogotovo zato sto su originalne hh! Istina,nasmijala sam se nekim stvarima,no kao sto i ti sama kazes to te je potaklo da ne kasnis u skolu i da budes dobra u skoli :D Ugl super post,nadam se da ce biti jos ovakvih :)
    Ako mozes klikni na linkove u mom zadnjem postu--> http://beautyshapes3.blogspot.hr/2016/09/zaful-outfit-collaboration.html#comment-form

    ОдговориИзбриши
  3. Neverovatno! Da ne poveruješ kako neko može biti toliki baksuz! :D Odličan tekst, sve vreme je držao moju pažnju! Kada sam se vratila na početak začudilo me je što imaš samo 16 pratioca, a zaslužuješ mnogo više!

    Milica'slifestyletips

    ОдговориИзбриши
  4. Haha,imas divan stil pisanja,sve je odlicno napisano! :)

    ksenijinkutak1.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala drage moje. Iako ne znam šta mi se dešava sa bloga. Prvo je dopuštao komentare, onda nije, sada nema opcije da svaki komentar ima odgovor :(. Malo sam tužna zbog toga. No dobro, vama hvala na divnim riječima i drago mi je da vam se svidja moj prvi dan srednje škole i da ste uživale u čitanju. Obećavam da će biti još uzbudljivih dijelova iz mog života ;). Ljubim vas puno.

    ОдговориИзбриши
  6. Zanimljiv post. :) Iz ovakvih postova ja tek shvatam koliko sam imala srece u prvoj godini da poznajem par ljjudi iz razreda.

    analtevss.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala ti. A to je super kada se bar neko poznaje ili kada odeš na upis (i tu ćeš bar nekoga upoznati) :)

    ОдговориИзбриши
  8. Predivan post! Svidja mi se originalnost i nacin na koji pises i da imala sam i ja mnogo provala u skoli tako da se nemoj brinuti sta se desilo desilo se haha

    https://dzaniica.blogspot.ba/ xx

    ОдговориИзбриши
  9. Hehe. hvala draga. Zaista mi je drago da vam se svidjelo i obećavam da će bit još ovakvih postova :*

    ОдговориИзбриши
  10. Bok draga, zapratila sam tvoj blog na GFC-u #19! Nadam se da ces i ti podrzati moj te da cemo ostati u kontaktu, bilo bi mi drago da se podrzavamo u ovoj blogosferi :-)
    Odlican post, jako mi se svidio!
    Veliki pozdrav iz Italije,
    Sonia Verardo
    http://www.trenchcollection.com/

    ОдговориИзбриши
  11. Hvala draga. Pogledala sam tvoj blog i jako mi se svidio. I ja se nadam da ćemo se super zabaviti ;) :*

    ОдговориИзбриши
  12. Sjajan post!Prvi put sam na tvom blogu,i stvarno mi se dopada!Tekst je predobaar,uzivala sam citajuci!
    Pratim te!
    jovanaslife.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  13. Super post,slažem se u svemu haha :D zapratila sam te i bilo bi mi jako drago da uzvratiš i da se podržavamo u svemu :)

    http://beautyakworld.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши

  14. Jako lijep post! :)
    Zapratila sam te preko GFC, nadam se da ćeš uzvratiti na moja oba bloga <3

    Vildana from Living Like V & Stalia Is BAE

    ОдговориИзбриши
  15. nice post

    follow my blog http://0chiclife0.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши

Hvala vam na posjeti i komentaru. Nadam se da ste uživali u čitanju.